Тајни затвори у Хрватској и Босни (1): Балкан на мети због логора ЦИА

Балкан, а посебно државе бивше СФРЈ, могле би ускоро да се суоче са озбиљном претњом освете исламских радикалиста јер су дозволиле формирање тајних логора ЦИА у којој су мучени и држани ухапшени чланови или осумњичени припадници Ал Каиде.

До сада се веровало да су тајни логори ЦИА постојали у свега неколико европских и тек десетак земаља света, што је пре неколико година установио и налаз Савета Европе, али „Гардијан“, у најновијем броју, обелодањује извештај организације Правна иницијатива који таксативно набраја учешће чак 54 земље у контроверзном тајном програму ЦИА који је подразумевао формирање тајних затвора изван граница САД у којима су агенти ове службе на најмонструозније начине долазили до података од заробљених припадника Ал Каиде.

На простору Балкана, ти тајни логори су се налазили у Албанији, Румунији, Босни, Хрватској и Македонији, а за сваку од тих држава су обелодањене и активности. У данашњем и сутрашњем броју, представићемо најинтересантније делове овог извештаја везаних за простор Балкана, али и оцене стручњака из области борбе против тероризма колико ће ови подаци угрозити стабилност региона. 

У извештају „Гардијана“ се наводи да су власти у БиХ дозволиле употребу ваздушног простора те државе и аеродрома за летове који су повезани с активностима ЦИА, као и стварање два тајна логора унутар две америчке војне базе: на аеродрому Бутмир код Сарајева, а друга, база Орао код Тузле.

– У бази код Тузле је ‘процесуирано’ најмање осам затвореника“ – наводи се у извештају у коме се таксативно наводи да је један од затвореника био и држављанин Немачке, Абдел Халим Кафаги (69) Египћанин рођен у Минхену, који је држан у тајном затвору код Тузле, а испитивали су га и немачки иследници.

У извештају специјалног известиоца за контратероризам УН из 2009, Хрватска је означена као једна од многих држава која је учествовала у „изузетном програму изручења на различите начине“.

Стручњаци из региона у области борбе против тероризма једногласни су у оцени да би обелодањивање ових сазнања могло да угрози безбедност целог Балкана.

– На удару евентуалне освете исламског радикализма најпре би се могле наћи државе које су дозволиле стварање тих тајних затвора ЦИА – каже некадашњи шеф ВБА, генерал Момир Стојановић.

Према његовим речима, грађани Србије не треба да страхују, али је питање за наше службе безбедности да ли су имале ове податке.

– Постојање тајних база ЦИА у региону је јако важан податак без обзира што Србија у томе није учествовала. Занима ме да ли смо располагали тим подацима или не и шта смо учинили како би предупредили евентуалне акције исламских екстремиста – каже Стојановић.

Злостављање у Скопљу

Македонија је у извештају специјалног известиоца за контратероризам УН из 2009. по много чему најзанимљивија зато што је, како је оцењено, „играла важну улогу у киднаповању, злостављању и држања у тајном затвору немачког држављанина Каледа Ел-Масрија у Авганистану“ почетком 2004. године. Масри је из Немачке киднапован у Македонију где је злостављан пуних 23 дана на тајној локацији у Скопљу. Све се то поновило и на аеродрому када су га преузели агенти ЦИА који су га „скинули до гола, жестоко претукли и малтретирали“.

За три године 1.245 тајних летова

За три године, колико су европске државе учествовале у тајном програму ЦИА, над Европом је изведено равно 1.245 летова ЦИА, за које постоје докази. У периоду од 2002. до 2005. у Европи су посебну улогу имале Румунија и Пољска. У бази Симани на северозападу земље је неколико месеци провео и Калид Шеик Мохамед, мозак удара на Њујорк 11. септембра 2001. 

 

Љ. ИВАНОВИЋ, Ђ. БАРОВИЋ – Вести