Будућност хране – Опасности ГМО-а (видео)

Револуција у начину рада на фармама и пољима као и револуција на столовима Американаца тема су овог документарца.

Документарац истражује узнемирујуће чињенице ‘испод стола’, тј. чињенице које не видимо, а које су кључне за коначне производе које конзумирамо. Покривено је подручје од Канаде до Мексика и истражене су све релевантне чињенице везане за храну – од планирања залиха, узгоја, прикупљања, до пакирања и пласмана, па све до коначне конзумације.

Фармери говоре своја искуства с новим технологијама које су им пореметиле досадашњи начин рада. Импликације на здравље, владини намети и владине наредбе као и растућа глобализација разлог су све гласнијих реакција људи на ГМО (Генетички модификовани организми).

У документарцу можете видјети како је комплексно тржиште хране односно колики ступањ контроле има држава путем мултинационалних корпорација. Могуће је видјети и какве су шансе произвођача органске хране у западним „развијеним“ земљама.

Затворена врата за ГМО

КОМПАНИЈА „Монсанто“ засада неће пласирати генетски модификовану храну у Србији, јер није добила финансијску подршку од Европске банке за обнову и развој. Наиме, више од 150 светских еколошких организација обратило се ЕБРД са захтевом да се не одобри кредит од 40 милиона овој америчкој фирми, па је тако пројекат пропао.

Од пре четири године на снази је закон који забрањује увоз и производњу ГМО производа у Србији. Баш због великог пројекта „Монсанта“ постављено је питање да ли је потребна измена закона. Ова тема већ недељама, откако је најављена евентуална промена прописа, дели како грађане, тако и стручну јавност.
– ГМО је веома осетљиво питање, комплексно и од велике важности за читаво друштво – објашњава Миланка Давидовић, помоћник министра пољопривреде.

– Тако се изменама овог закона не може приступити без отварања широке расправе и укључивања свих релевантних чинилаца.

Неки од професора са Пољопривредног факултета у Београду поручују да гласине о томе да генетски модификоване намирнице изазивају рак и стерилитет нису истините, али и да њихова производња није погодна за Србију.

– Нисам за гајење ГМО биљака, због тога што смо једна од ретких земаља са великим бројем научних института – тврди Гордана Шурлан Момировић, професорка генетике. – У њима производимо сопствене сорте и хибриде, који су конкурентни и на иностраном тржишту.

 

Новости

ЕУ замрзава одобравање ГМ усева до 2014.

БРИСЕЛ – Комисија ЕУ је одлучила да замрзне процес одобравања генетски модиФикованих (ГМ) прехрамбених усева до краја свог мандата 2014. године, а у међувремену ће радити на споразуму о овом питању са државама чланицама Уније. 

„Да је желела, Комисија је могла да покрене процедуру за одобравање гајења једне сорте ГМ соје и шест сорти ГМ кукуруза, али она то неће учинити“, изјавио је фредерик Венсан, портпарол комесара за здравље ЕУ, преноси АфП. 

Венсан истиче да је приоритет Tонија Борга, који је од скора комесар за здравље ЕУ, обнављање преговора са земљама чланицама. Одобрење неких врста ГМ усева за исхрану људи је „затровало“ односе неких чланица Уније и Европске комисије. Осам земаља – Аустрија, Бугарска, француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Луксембург и Пољска, су се определиле за опцију да забране гајење ГМ култура на својој територији.

За четрнаест година ЕУ је одобрила гајење само два генетски измењена усева намењена људској исхрани – кромпира „амФлора“, који је развио немачки БАСф, и кукуруза „МОН 810″ америчког биотехнолошког гиганта „Монсанта“. 

Поменути кромпир се показао као потпуни комерцијални промашај, док се с обнављањем одобрења за кукуруз „МОН810″ одуговлачи још од 2007. године, а сада је одлуком о замрзавању и званично одложено. Овај ГМ кукуруз, међутим, и даље може да се гаји у чланицама ЕУ које дозвољавају његову култивацију. 

У ЕУ је, иначе, досад одобрено педесетак ГМ усева за исхрану стоке.

 

Танјуг