Америку у опадању, Европа у кризи

КОНФЕРЕНЦИЈА о безбедности у Минхену била је својеврсни глобални спољнополитичко – одбрамбени тест. Иако ни овог пута није изостала реторика о потреби јачања трансатлантске сарадње, реалност је открила нову расподелу моћи – Америку у опадању, Европу још неспособну да се избори са сопственим недаћама, Кину у борби за свој одрживи раст, Русију стратешки оријентисану на моћ енергената и, сходно стању водећих сила, помало дезоријентисане међународне институције.

Деценију и по откако је америчка државна секретарка Медлин Олбрајт назвала САД“незаменљивом нацијом”, појављивање америчког потпредседника Џозефа Бајдена у Минхену открило је нову реалност водеће светске силе, коју је непосредно пред конференцију потврдио и избор новог шефа Пентагона Чака Хејгела. Речју, новоизабрани спољнополитичко – одбрамбени тим Барака Обаме јасно говори о новој улози Америке. Визија лидера САД у другом мандату, како се видело у Минхену, где су главна тема била глобална кризна жаришта, наговештава“вођство из позадине”.

Било да је реч о Либији, или још очигледније, Малију, Америка се више не жури да буде предводник“коалиције вољних”, како је то формулисао Обамин претходник Џорџ Буш. Дубоко партијски подељена и економски уздрмана Америка, којој су потребни хитни резови, укључујући и оне за одбрану, окреће се све више себи, пледирајући за нову“поделу улога” у свету.

Европа, такође опхрвана кризом, која се пренела и на дипломатско јединство Старог континента, тешко да је спремна да понесе бреме већих издвајања за одбрану. Од завршетка Хладног рата европске земље за ове намене издвајају у просеку око 15 процената мање новца. Друга економска сила света, Кина, издваја све више за одбрану, али још није достигла САД. Остали још више каскају. Истовремено, како примећује немачки недељник“Шпигл”, УН и НАТО, као и ЕУ, пате од кризе идентитета, несигурни шта да раде. Шта очекује свет за који политиколог Јан Бремер у својој књизи“Свака нација за себе” сматра да је“у вакууму”?

– Пре него у напредак, вероватније је да ће свет да крене уназад. Европа више није у ситуацији за одлучно вођство, а САД више нису вољне за то – закључује немачки лист.

ВАШИНГТОН – ТЕХЕРАН ДИРЕКТНО?

НАЈАВА директног дијалога између САД и Ирана о спорном нуклеарном програму Техерана сматра се знаком да америчка администрација мења приступ према земљи са којом нема дипломатске односе од 1979. Године. Бајден је рекао да ће то бити могуће чим се“иранско рукодовство уозбиљи”. Напредак у односима САД – Иран би могао да помогне смањењу напетости у региону у време када се Американци спремају да повуку трупе из суседног Авганистана. Процењује се, ипак, да су изгледи за директне разговоре мали пре јуна, када се одржавају председнички избори у Ирану.

 

Новости

Минхен и претње међународној безбедности

У Минхену почиње конференција о претњама међународној безбедносни (1-3 фебруара). Пред њеним учесницима су проблеми у еврозони, претње евро-атлантској зони и сајберопасности. Данас, међутим, у првом плану је ситуација у арапским земљама.

49. Минхенска конференција се спрема да прими госте. Међу њима су руски министар иностраних послова Сергеј Лавров, амерички потпредседник Џо Бајден, шеф европске дипломатије Кетрин Ештон, генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен, министар иностраних послова Турске Ахмет Давутоглу и његов немачки колега Гвидо Вестервеле. Пред њима – традиционална питања за Минхенски форум: криза у еврозони, безбедност у евро-атлантским земљама, југоисточној Европи и на Кавказу, претње тероризма, дипломатија у дигиталном добу.

У 2011, овим темама је у последњем тренутку било додато питање ситуације у Египту. Тадашње дешавање у земљи је било названо „нестабилним“. На крају, оно је и постало једно од главних тема на форуму. Две године касније, поново је међу главним темама. Само што је сада много шира географија. У програму 49. Конференције проблем је дефинисан на следећи начин: „Сирија, Мали и иза њихових граница: шта радити са кризом?“ То није само питање безбедности земаља, па чак и региона. Ширење тероризма и радикалног исламизма прети и европским земљама. Тренутна политика Запада доводи до све дубљег сукоба Запада и исламског света, сматра бивши руски амбасадор у Либији и Јемену Венијамин Попов.
Западне земље треба да извуку поуку. Њихове акције могу довести на власт или оснажити исламисте. Поука из Либије није извучена. Практично иста ствар се сада покушава урадити и са Сиријом. То ће бити такав извор напетости, да није познато како ће се успети смирити. Шта Запад очекује да буде следеће? Американци и земље НАТО желе да се повуку трупе из Авганистана. Тамо јачају позиције талибани. Значи, праве се нови фронтови – посебно против западног света.
Стручњаци напомињу – индикативна је реакција САД и Русије у вези са догађајума у Малију. САД отворено не желе да се укључе у сукоб, помажући само Французима у пребацивању њених јединица. Русија је, такође, направила корак напред подржавајући акције Париза, рекао је немачки политиколог Александар Рар.

Конференција ће разматрати не само будућност Блиског истока. У хотелу „Бајеришер Хоф“ ће бити вођена расправа о безбедности у евроатлантској зони. Русија и САД ће у Минхену традиционално повести разговоре о питању противракетне одбране у Европи, а такође ће, традиционално, разменити и оптужбе. Међутим, одлазећа са места државног секретара САД Хилари Клинтон, рекла да ће у наредних неколико година доћи до пробоја у односима између Русије и Запада. Тренутне тензије између Москве и Вашингтона неће утицати на дијалог о противракетној одбрани, мишљења је професор Московског државног института за међународне односе Михаил Троицки.
Могуће је да је, већ сада, бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон, имала у виду да је лопта сада на руској страни. Москва још увек мора да одлучи која врста противракетне одбране, као и читав низ других војних технологија, развијених од стране САД, су препреке да се настави процес смањења нуклеарног наоружања. Можда ће Русија наћи снаге да настави преговоре или ће се односи ограничити на споразуму СНВ из 2010 године.
Узгред, у Минхену су пре две године, Сергеј Лавров и Хилари Клинтон разменили ратификоване документе СНВ споразума, након чега је он ступио на снагу. Међутим, на дневном реду конференције у Минхену се није смањио број проблема.

 

Глас Русије